Javni skupovi mogu da se – čitavim svojim trajanjem ili samo jednim delom – odvijaju na samo jednom odabranom mestu, a oblik tog prostora neposredno utiče na ponašanje mase. Kada govorimo o skupovima na otvorenom (a u ovom Arhivu obrađujemo isključivo takve), to podrazumeva određenu vrstu ponašanja i prostornog rasporeda učesnika koji se razlikuju od javnog skupa u pokretu.
Prirodno, ako skup predviđa neki program sa obraćanjem, bilo sa bine, kamiona ili nekog drugog povišenog mesta, u prostoru ispred njega biće najveća gužva. Taj prostor ispred (prave ili improvizovane) bine odgovara onome što se u muzici zove fan pit – prostor koji popunjavaju ljudi koji najviše žele da budu blizu centra događaja i da vide i čuju učesnike programa iz što veće blizine. Taj prostor nije velik, pa je zato na njemu gustina ljudi najveća, najčešće negde između 2 i 4 osobe po kvadratnom metru.
Što se više udaljavamo od centralnog mesta događaja, masa ljudi je sve proređenija i gustina opada proporcionalno udaljavanju od fan pita, sve dok ne opadne znatno ispod 0,5 ljudi po kvadratnom metru po obodima skupa. To se po pravilu dešava svuda gde ima dovoljno prostora da se ljudi slobodno rasporede. Međutim, ukoliko je interesovanje za neki javni skup posebno veliko, na javnim površinama koje su okružene zgradama i drugim objektima može se desiti da nema dovoljno prostora da se ljudi rasporede po volji, pa gustina ljudi i daleko od fan pita ostaje neuobičajeno visoka.
Druga anomalija može da se pojavi na prostorima neuobičajene strukture i oblika, sa bočnim ulicama, proširenjima i prolazima, u kojima mogu da se dese neočekivana zgušnjavanja ili razređivanja mase. Takođe, na prostorima kojima je moguće prići iz više pravaca i ulica često se dešava da nastanu zgušnjavanja na pravcima odakle se priliva najveći broj ljudi, koji ne stignu dovoljno brzo da se rasporede po prostoru pa nastaju lokalni čepovi. Svaki prostor za održavanje javnih skupova ima svoje strukturne specifičnosti, koje treba imati na umu prilikom vršenja procene posećenosti nekog skupa.
Treba pomenuti da, pored javnih skupova klasične strukture i dramaturgije, postoje i oni koji izgledaju sasvim drugačije. Ima skupova na kojima nije predviđen nikakav centralizovan program, pa se ljudi raspoređuju u prostoru potpuno prema svom nahođenju. Ima i skupova policentrične prirode, gde se ljudi na određenom većem prostoru grupišu oko više lokalnih punktova na kojima se spontano dešava neki sadržaj. Ovde kao posebno zanimljiv primer možemo navesti proteste ispred Skupštine Srbije u julu 2020. protiv epidemiološke politike Vlade Srbije u vreme pandemije virusa COVID-19. Ovo su bili policentrični protesti na kojima su se prisutni grupisali na više raznih mesta ispred Skupštine i u Pionirskom parku, mahom prema ideološkoj ili generacijskoj pripadnosti.