Većina skupova u pokretu, pogotovo protestnih šetnji i marševa, ima na početku kolone veliki transparent s nazivom ili nekom osnovnom porukom skupa. Taj transparent se u žargonu zove šetalica i nosi ga u rukama nekoliko ljudi na čelu kolone.
Ispred šetalice često ide kamion sa ozvučenjem. Osim kamiona ili nekog drugog vozila na početku, ispred šetalice uvek ima izvestan broj ljudi koji se kreću brže od kolone iza šetalice. Osim novinara, tu su oni nestrpljiviji učesnici skupa kojima je kolona prespora i oni obično čine blizu 5% ukupnog broja učesnika.
Odmah iza šetalice ide čelo kolone. Taj deo kolone na samom početku je obično najgušći i tu prođe najviše ljudi u jedinici vremena. Zatim se kolona postepeno rastegne i protok ljudi u jedinici vremena se smanji, dostigavši relativno stabilan nivo u srednjem delu kolone, a pri samom kraju kolone ponovo opada.
Duž cele kolone moguća su mestimična zgušnjavanja i razređivanja, pa čak i kraći prekidi u kojima gotovo da nema ljudi, pogotovo ako se radi o dužoj trasi kretanja kolone. Ako u skupu učestvuju različite grupe, npr. ogranci stranaka iz više gradova, studenti više fakulteta ili slično, svaka od tih grupa može imati svoju posebnu šetalicu, iza koje se gusto koncentrišu članovi te grupe.
Na samom kraju kolone, na njenom repu, nalaze se oni koji se najsporije kreću i kojima se najmanje žuri. Oni se nekad veoma razvuku, pa je teško reći gde je zapravo kraj kolone. Često ga obeležava neko pomoćno vozilo, ambulantno ili policijsko, koje prati kolonu za slučaj da zatreba intervencija.
Kao što se može zaključiti, važna karakteristika svakog skupa u pokretu je njegova brzina, odnosno protok kolone, a obično se meri brojem ljudi koji prođu za jedan minut. Možemo govoriti o protoku u određenom delu kolone, kao i o prosečnom protoku cele kolone. Protok zavisi od raznih faktora, a neki od njih su:
– Širina ulice. Uže ulice imaju manju prohodnost, pa je u njima i protok obično manji.
– Veličina mase. Što je veća masa na ulici, veći je pritisak začelja na one ispred da se brže kreću i oslobode mesto za one koji idu za njima. Samim tim, i protok je veći.
– Godišnje doba. Kad je toplije vreme, ljudi su skloni opuštenijem kretanju, kao da žele da uživaju u prijatnom vremenu. Nasuprot tome, zimi vreme često bude hladno i neprijatno, pa ljudi žure da se ne bi smrznuli i da što kraće budu izloženi elementarnim nepogodama.
– Atmosfera skupa. Ako je masa gnevna zbog nekog neposrednog povoda, verovatno će se kretati brže. Ako je u pitanju nezadovoljstvo opšteg tipa, koje nije vezano za neki vremenski blizak povod, ili ako razlog za organizovanje skupa uopšte nije povezan s nekim nezadovoljstvom, kretanje će biti sporije.
– Predviđeni scenario skupa. Ako se organizatorima žuri da učesnici stignu na neko mesto, požurivaće kretanje mase.